Почетком новембра 2015. године на степеништу испред библиотеке, у холу школе „Нада Пурић“, почео је „Час из песништва“ за све ученике и наставнике школе. Сваких десетак дана, по избору Драгана Павловића, школског библиотекара, ученици и наставници могу да се упознају са биографијом неког познатог домаћег или страног писца и прочитају нешто од избора најбоље поезије коју је тај аутор створио. „Час из песништва“ је замишљен тако што ће без икакве најаве и свечаног отварања писци осванути на паноу у холу, нудећи своју поезију радозналим читаоцима. Оваква изложба о песницима и њиховој поезији настала је као резултат увида да и сама поезија треба да постане део свакодневне слике, да буде саставни део окружења као што су дрво, трава, небо. О томе говори Васко Попа у песми „Час из песништва“.

 

Десанка Максимовић: Gedihte

Ученици седмог разреда који уче немачки језик и њихови професори Ивана Вујић и Душица Рајевац поклонили су изузетно вредан и необичан поклон школској библиотеци, својом руком израђену књигу – Десанка Максимовић: Gedihte/Поезија. Ради се о преводима најлепших Десанкиних песама на немачки језик, које је својевремено превео чувени професор, преводилац и песник Живота Филиповић.

У знак захвалности нашим креативним и вредним ученицима и професорима поделићемо са свима који воле поезију  једну преведену песму.

 

 

Brankovina

 

Wenn ich vom Himmel herabschauen werde

auf die bewaldete Gegend von Brankovina,

wird sie vor meinen Augen als grune Holzschüssel bleiben,

darinnen liegen wie Bauernbrotscheiben

Streifen dunkler Ackererde.

 

Am Boden der Schüssel aber, so werde ich glauben,

sind Hände voll reifer Kirschen:

Da schausen durch das Laub der Dächer rote Ziegel;

und vom Friedhof schimmem die Grabsteine hoch auf dem Hügel,

als saßen dort weiße Tauben.

 

Die Tiefe unter mir wird mir verraten,

wo ich einen Klumpen reinen Goldes finde:

Da wird die Kuppel der Kirche ergänzen;

und reife Getreidefelder reihen sich ohne Grenzen

wie eine Hochzeitsschnur voll alter Dukaten.

 

 

Бранковина

 

Кад погледала будем једанпут с неба

на лисна бранковинска села,

учиниће ми се где стоји сеоска зелена здела

и у њој њиве црнице,

ко кришка сељачког хлеба.

 

Учиниће ми се где на дну зделе

зру прегршти раних вишања,

то ће кровови румени вирити из грања,

и забелеће се гробље наврх брега,

као да су голубице селе.

 

И у дубинам што се пода мном губе

угледаћу грумен сувог злата

и ниску старинских свадбених дуката,

то на цркви зрачно биће кубе

и узрела поља житног влата.

 

 

 

 

Стихови Десанке Максимовић на немачком

Изложба књига о Десанки Максимовић је због великог броја ученика, рецитатора на немачком језику, премештена у Свечану салу. Разлог је био тај што су се ученици седмог разреда укључили у пројекат „Дух Десанке Максимовић живи у нама“ тако што су њене најлепше стихове читали на немачком језику. У пуној сали рецитаторе су често прекидали аплаузи. Гости овог поетског перформанса били су и ученици IV3 који су и носиоци целог пројекта о нашој поетеси. Припрему рецитатора и уводну реч о рециталу су изговориле Душица Рајевац и Ивана Вујић, професори немачког језика. Врло топлим и надахнутим речима говориле су о значају Десанке Максимовић, о важности завичајних писаца, као и о сложеном и тешком послу превођења поезије на друге језике. Пожелеле су ученицима да пронађу инспирацију у овој дубокој и мудрој поезији и да и сами једног дана постану песници или преводиоци.

Изложба књига са читањем и рецитовањем

У школској библиотеци је 7. 9. 2017. године отворена изложба „Песник завичаја – читање и рецитовање“ са необичним захтевом посетиоцима библиотеке да учествују активно у читању тако што ће пред свима прочитати наглас једну песму.  Овај едукативни захтев читаоцима постао је мото изложбе: „Прочитај наглас једну Десанкину песму и пробуди песника у себи“ . Изложба је отворена са циљем боље реализције Пројектне наставе у коју су укључени ученици IV3 на тему „Дух Десанке Максимовић живи у нама“, као и из потребе да се поезија приближи ученицима како би и сами постали песници.

Прва песма коју су ученици наглас прочитали приликом посете библиотеци користећи избор случајног избора књиге и песме била је песма „Поезија“ из збирке „Говори тихо“.

 

 

Поезија

Само поезије богу

љубимица сам била.

 

Све моје туге он је

претворио у зраке,

тешкоће и терете све

у пролећне облаке.

 

Све моје болове он је

у радости преобразио,

други кад су ме вређали,

он ме је мазио.

 

Грехове све најгоре

врлинама позлатио,

губитке даровима

увек узвратио.

 

Поступке све моје он је

једини схватио.

Кад је младост од мене пошла,

он ми је вратио.

 

 

Песма над песмама

Јован Рајовић, ученик I1 разреда ОШ „Нада Пурић“ и млади песник Песничке школе, полако улази у најдубље воде поезије, шири свој топли глас распеван као славуј, стварајући корак по корак од своје стварности, као некада мудри Соломон, јединствену и значајну Песму над песмама.  Његова поезија постала је примећена и похваљена  на многобројним поетским конкурсима. Тако је Јован неколико пута ове године освајао награде: „Шантићево перо“ – III награда, „Волим домаће“ – I награда, „Гордана Брајовић“ Алексинац – I награда, Дечији савез Врања „Новогодишња чаролија“ – III награда, објављена му је песма и у „Вечерњим новостима“.

Свестрана природаЈованова не завршава се само у поезији, јер, откривамо,он је и најмлађи члан Енигматског клуба Кикинда. Овај клуб редовно прати Јованове успехе и објављује их на свом сајту. Тако се његово име нашло у решавању једне укрштенице.

DAR, DI, I, JA, JO, ME, ME, MO, PO, PRA, RA, ST, STVO, TELJ, TO, TOR, U, VI, VIĆ, VLA

Vodoravno i uspravno: 1. Robovanje modi, 2. Posrednik, sudija, onaj koji vrši medijaciju, 3. Član EK "Kikinda" koji danas slavi rođendan, Jovan (slika), 4. Rukovodilac, starešina, 5. Ličnoime.

Млади песник и одличан ученик наше Школе постаје свестрана и креативна личност, отвара један по један свет, од мноштва креативних светова, уз најискренији дечији осмех. И као некада највећи песници певајући непрестано о љубави, и Јован пева својом дубоком емоцијом о свему што види и о чему слути. Раширених руку, спремних за загрљај и отвореног песничког срца према људима, природи и Богу. Из такве позитивне енергије он нам дарује своју сјајну мисао у песми „Очи љубави“:

 

Застаните мало

Погледајте око себе...

Лепота је гледати

очима љубави.

 

Загрлите,

стегните јако...

 

Волети је лако,

Када знате,

Кога и како.

„Шантићево перо“ – Јовану Рајовићу

Јован Рајовић је 22. 5. 2017. године присуствовао у Калуђерици (Београд) отварању „Шантићевих дана“ и том приликом примио III награду „Шантићево перо“ – млађи узраст за песму „Где је љубав?“. Том приликом је наш млади песник имао упознао своје колеге песнике Слободана Станишића, Љубивоја Ршумовића, као и много својих другара који вешто баратају емоцијом и пером. Поред учешћа у изузетном уметничком програму који је обележен хором и прелепом песмом „Емина“, Јован је награђен дипломом и Зборником у којем је објављена његова песма, као и књигом Јована Јовановића Змаја „Мила децо“ и свеском са логоом књижевних сусрета.

У образложењу жирија о теми конкурса речено је: „У фокусу теме за основце су аутентични дечји ставови према одраслима. И ове године у фокусу је дете – мислећи мали човек који стоји пред одраслима, људима и нељудима, са великом запитаношћу, у ишчекивању одговора.“

Јован Рајовић лауреат „Песничке школе“

Јован Рајовић је представљен својом поезијом у оквиру пројекта „Час песништва“ коју ученици наше Школе могу свакодневно читати на посебно постављеном паноу у холу. До сада је на овај начин читана поезија Васка Попе, Жака Превера, Иве Андрића, Милоша Црњанског, Немање Грујичића. А сада се и овај изузетно надарени песник из I1, кога сигурном руком води учитељица Виолета Кењић, показао у најлепшем светлу својим другарима љубавном поезијом. Поезија коју млади песник пише изузетно је искрена и топла. Ово су приметили и песници (чланови жирија) који су на изузетно значајним конкурсима и манифестацијама Јована наградили већ трећ пут. Победио је на конкурсу „Волим домаће“, као и на конкурсуXX Књижевних сусрета „Гордана Брајовић“ у Алексинцу. На XI Књижевном конкурсу „Шантићево перо“  у Мостару освојио је треће место. Ево једне награђене Јованове песме:

 

 

Где је љубав?

 

Где је љубав?

У срцу и свуда око мене

желим да загрлим

све што волим.

 

Да полетим као птица

раширених крила,

да одлетим до неба, изнад свемира

и слетим у вољена срца.

 

Волим да трчим по трави,

по ливади пуној цвећа,

јер ту је љубав,

ту је срећа.

 

Волим да гледам

срећне људе,

децу која маштају,

да љубави пуно буде.

 

Желим да загрлим

цео свет,

 

јер постојим да волим.

Изложба о Миловану Глишићу

У школској библиотеци је током месеца маја отворена изложба о делу Милована Глишића, поводом 170 година од његовог рођења. Поред најпознатијих Глишићевих књига приповедака које су свакодневно доступне ученицима, изложена је и  веома занимљива књига Остоје Продановића Наследници Глишићевог блага“, а коју чине завичајни приповедачи. 

Изложба о Проти Матеји Ненадовићу

У школској библиотеци је током месеца априла отворена изложба о делу Проте Матеје Ненадовића, поводом 240 година од његовог рођења. Изложбу чине Протина дела, као и дела Велибора Берка Савића и др Гојка Деснице о животу Ненадовића. Како би ученицима и запосленима у школи био јаснији овај временски период и историјски континуитет завичаја, изложене су и књиге Марије Исаиловић: „Школе у ваљевском крају“ и „Ваљево и околне области у средњем веку“.