Десанка Максимовић: Gedihte

Ученици седмог разреда који уче немачки језик и њихови професори Ивана Вујић и Душица Рајевац поклонили су изузетно вредан и необичан поклон школској библиотеци, својом руком израђену књигу – Десанка Максимовић: Gedihte/Поезија. Ради се о преводима најлепших Десанкиних песама на немачки језик, које је својевремено превео чувени професор, преводилац и песник Живота Филиповић.

У знак захвалности нашим креативним и вредним ученицима и професорима поделићемо са свима који воле поезију  једну преведену песму.

 

 

Brankovina

 

Wenn ich vom Himmel herabschauen werde

auf die bewaldete Gegend von Brankovina,

wird sie vor meinen Augen als grune Holzschüssel bleiben,

darinnen liegen wie Bauernbrotscheiben

Streifen dunkler Ackererde.

 

Am Boden der Schüssel aber, so werde ich glauben,

sind Hände voll reifer Kirschen:

Da schausen durch das Laub der Dächer rote Ziegel;

und vom Friedhof schimmem die Grabsteine hoch auf dem Hügel,

als saßen dort weiße Tauben.

 

Die Tiefe unter mir wird mir verraten,

wo ich einen Klumpen reinen Goldes finde:

Da wird die Kuppel der Kirche ergänzen;

und reife Getreidefelder reihen sich ohne Grenzen

wie eine Hochzeitsschnur voll alter Dukaten.

 

 

Бранковина

 

Кад погледала будем једанпут с неба

на лисна бранковинска села,

учиниће ми се где стоји сеоска зелена здела

и у њој њиве црнице,

ко кришка сељачког хлеба.

 

Учиниће ми се где на дну зделе

зру прегршти раних вишања,

то ће кровови румени вирити из грања,

и забелеће се гробље наврх брега,

као да су голубице селе.

 

И у дубинам што се пода мном губе

угледаћу грумен сувог злата

и ниску старинских свадбених дуката,

то на цркви зрачно биће кубе

и узрела поља житног влата.