Узроци настајања саобраћајних незгода у којима страдају деца

 

За свеобухватно сагледавање узрока и околности под којима настају саобраћајне незгоде у којима страдају деца неопходно је спровести анализу експертиза саобраћајних незгода са учешћем деце.  Циљ анализе је уочавање типичних ситуација и околности под којима су деца страдала у саобраћају. Наиме, деца поред тога што страдају као пешаци (било на обележеном пешаком прелази или ван обележеног пешачког прелаза), страдају и као бициклисти, а у великом броју случајева и као путници у возилу.

С обзиром на то, потребно је утврдити грешке у понашању деце-пешака, родитеља и возача због којих настају ове незгоде,  али и и пропусте везане за употребу елемената за заштиту деце у возилу,  пропусте везане за образовање деце-пешака,  родитеља,  возача и наставника и пропусте везане за постојање опасних места, а затим дати прелог мера.

Компаративна анализа података о броју погинулих лица на милион становника у 14 земаља ЕУ и Републике Србије, показује да 2 пута више становника на милион становника погине на нашим путевима у односу на остале земље.

Када је реч о броју погинуле деце на милион деце, може се уочити да су деца у Републици Србији око 2,5 пута угроженија у саобраћају него њихови вршњаци у Шведској, односно скоро 2 пута угроженија од просека Еу /14 земаља.
Стање безбедности деце је унапређено у односу на период пре десетак година (у 2005. години је чак и остварена „Визија 0“ погинуле деце пешака у саобраћају).

Анализа показатеља безбедности деце у саобраћају у периоду од 2002-2006. године, указује да је дошло до смањења броја настрадале деце пешака у саобраћају али и до повећања броја осталих незгода са децом (незгоде са децом бициклистима, путницима и возачима) и то:

1. да је највише деце страдало у јуну, затим у мају и септембру, као и да је      најмање деце страдало петком

2. да је највише деце страдало у вечерњим сатима (између 18 и 19 часова) и подневним (између 13 и 14 часова), а да је најмање деце страдало током ноћи (у времену од 00 до 06 часова)

3. да је највише деце настрадало са 8, затим 9 и 11 година старости

4. да је процентуално учешће настрадалих пешака – дечака у саобраћају 55%

5. да је највеће смањење броја настрадале деце пешака остварено у случају трчања деце са десне и леве стране преко коловоза и то ван обележеног пешачког прелаза

6. једина ситуација код које је дошло до повећања броја настрадале деце јесте ходање деце са леве стране ван обележеног пешачког прелаза

Зашто је важна Саобраћајна секција

У Србији, у протеклој деценији, у саобраћају је изгубило животе више од 1000 грађана годишње. Просечно, годишње страда 50 деце узраста до 14 година. Према подацима Министарства за капиталне инвестиције Подаци и резултати анализа о глобалној безбедности саобраћаја су поражавајући. У свету дневно, у саобраћају живот изгуби 3000 људи (пореди се са маларијом и туберколозом). Од овог броја је 500 деце. 96% овог броја су жртве из земаља са ниским и средњим приходима којима припада и Србија. Глобално, саобраћајне незгоде су други по реду убица младих после ХИВ/АИДС. Предвиђа се да ће у земљама са ниским и средњим приходима број смртних случајева услед саобраћајних незгода порасти за 80% до 2020 године. Глобално, саобраћајне незгоде “коштају” више од 500 милијарди долара годишње.

Од 1991 године до данас на путевима Србије живот је изгубило више од 16000 људи, а повређено више од 240000. Материјална штета у овом периоду је једнака вредности државних путева Србије!!!

У току пролећа и лета на градским улицама и путевима по Србији број изгубљених живота међу мотоциклистима све већи, а статистике показују да они учествују у више од 40% свих саобраћајних незгода. Критични месеци су од априла до септембра када се догоди више од 85% од укупног броја удеса у којима учествују возачи мотоцикала. Подаци кажу да се у 2005. години десило 189, у 2006. години 251, а у 2007. години чак 418 саобраћајних незгода у којима су учествовали мотоциклисти. Најчешћи прекршаји су пребрза вожња и непрописно обилажење, пролазак на црвено светло, непоштовање прописа, али и то што велики број возача не користи заштитну кацигу у току вожње.

Одговорност за безбедност омладине у саобраћају је увек на страни старијих, који децу нису научили безбедном понашању или им својим непрописним понашањем дају лош пример.

Јединствено је мишљење да омладина треба да добије прилику да кроз квалитетне садржаје и форме прошири своју саобраћајну културу.

Такође је врло битно да се младим родитељима обезбеди адекватна помоћ да могу да своју децу припреме за самостално кретање и понашање у саобраћају. Анализа Ауто-мото савеза Србије показује да су управо родитељи најзначајнији “фактор ризика” неприпремљености деце за учешће у саобраћају.

У Србији постоји проблем са неадекватном и недовољно заступљеношћу наставних садржаја на теме из области саобраћајне културе и безбедности у саобраћају у редовним наставним програмима, а само око 14% основних школа у Србији има више или мање активне саобраћајне секције.

Школа би стога требало да кроз ваннаставне активности врши квалитетан педагошки рад са ученицима али и да отвори своја врата за омладину од 15 – 30 година на тему безбедности у саобраћају.

Овакви видом рада би требало да се припреме и реализују трајни пројекти унапређења саобраћајне културе и безбедности на нивоу локалних средина. При том подразумевамо и активну сарадњу локалне самоуправе, кадрова полиције, Ауто-мото савеза Србије ...