
Биографија Наде Пурић
Нада Пурић (1903–1941)
Надежда Нада Пурић рођена је 22. марта 1903. године у Ваљеву, у породици Даринке и Васе Пурића. Основну школу и пет разреда гимназије завршила је у родном граду, а даље школовање наставила је у Београду, где је похађала Трговачку академију. По завршетку школовања запослила се у државној служби – најпре у Државном монополу, а потом у Министарству финансија Краљевине Југославије.
Још у младости показала је изразит осећај за друштвену правду и солидарност. Као ученица учествовала је у раду хуманитарних организација које су помагале сиромашној деци, а касније се активно укључила у рад женских и друштвених покрета. Посебно се залагала за равноправност жена, указујући на њихов неповољан положај у друштву и потребу за једнаким правима. Учествовала је у раду организација државних службеника и писала за њихов часопис, бавећи се темама положаја жена у служби и друштву.
Члан Комунистичке партије Југославије постала је 1934. године. Својим деловањем истицала се као одлучна и посвећена активисткиња. Током окупације у Другом светском рату активно је учествовала у илегалном раду. Свој стан у Београду уступила је за потребе илегалног покрета, где је служио као место за чување и дистрибуцију пропагандног материјала. И поред таквих активности, наставила је да ради у Министарству финансија, прикривајући свој илегални рад.
Ухапшена је 18. новембра 1941. године. Током истраге била је изложена тешком мучењу, али није одала ни сараднике ни поверене задатке. Преминула је 27. новембра 1941. године од последица тортуре, показавши изузетну храброст и истрајност.
Након ослобођења, њени посмртни остаци пренети су и сахрањени у Алеји бораца Народноослободилачког рата у Београду. Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије 6. јула 1953. године проглашена је за народног хероја.
Име Наде Пурић данас носи наша школа, као симбол храбрости, доследности и борбе за праведније друштво, вредности које се преносе и на нове генерације ученика.
На згради у Његошевој улици бр. 73 у Београду, где је становала, налази се спомен-плоча, а неколико десетина метара даље, на углу Улице кнегиње Зорке и Макензијеве број 43, налази се спомен-биста Нади Пурић, на којој је посвета песникиње Десанке Максимовић: „Твој гроб не знамо где је и зато нам се чини свуда, свуда на земљи овој. Под сводом модрим и лаким твој гроб не знамо где је и зато ступамо земљом као да је твоја хумка бусен и камен сваки…“ из песме „Изгубљени гроб“, коју јој је песникиња посветила.
